Vlakna

Vlakna predstavljaju grupu složenih ugljenih hidrata koja se nalaze u mnogim namirnicama biljnog porekla. Kako su ove namirnice nesvarljive od strane digestivnog trakta, fermentacijom stiču sposobnost da vezuju holesterol i šećere unete hranom. Rastvorljiva ili solubilna vlakna ostvaruju dobar metabolički efekat na masti i šećere, dok se nerastvorljivim ili nesolubilnim pripisuje laksativno dejstvo.

Brza hrana koja je tipična za razvijena društva pokazuje izrazit nedostatak vlakana, te su bolesti savremenog čoveka najčesće i povezane sa problemima kardiovaskularnog sistema i dijabetes.

Vlakna i njihova podela u ishrani

Postoji podela vlakana na sedam grupa, ali se kod nas najviše poznaju pektin, psilijum, celuloza i inulin. Njih je najlakše naći u apotekama i specijalizovanim prodavnicama.

Svaki tip vlakana ima svoju ulogu i zato je važno da ukoliko ih unosimo u obliku suplemenata, menjamo tip vlakna.

Najveća koncetracija vlakana se nalazi u integralnim žitaricama, integralnom ili braon pirinču, orašastim plodovima, semenkama – ponajviše u lanenom semenu, mahunarkama, sočivu, svežem sirovom povrću, svežem voću i suvim šljivama.

Još jedna ne manje važna uloga vlakana je pozitivan efekat na razvoj i održavanje optimalne koncentracije dobrog crevnog mikrobioma koji će suprimirati razvoj loših bakterija i drugih mikroorganizama (parazita, kandide i sl.) u sistemu organa za varenje.

Vlakna u službi detoksikacije

Od velikog značaja je i efekat detoksikacije koji se postiže boljom eliminacijom teških metala. Sve ovo doprinosi i efikasnoj preventivi karcinoma debelog creva.

Vlakno lignin, koje se nalazi u šumskom voću, brazilskom orahu, brokolima, šargarepi, boraniji, jagodama, breskvama, paradajzu, krompiru, prevenira i nastanak žučnih kamenaca. Čak se i govori o tome da ljudi koji jedu ove vrste namirnica u većim količinama imaju bolju kognitivnu funkciju.

Vlakna su takođe nezaobilazni saborac u borbi sa gojaznošću, zatvorom i hemoroidima. Uzeta pre jela, tj.između obroka i pre spavanja, ostvariće efekat smanjenja apetita i olakšanog, redovnog pražnjenja.

Uz vlakna je dobro uzimati pored veće čaše vode i dovoljne količine tečnosti tokom dana probiotske kuture iz roda bifidobakterija.

Takođe je važno da se počne sa manjim količinama koje povećavamo sve dok je stolica normane konzistencije.

Važno je napomenuti da ukoliko koristite vlakna u obliku dodataka ishrani odvojite od vremena uzimanja drugih suplemenata ili hrane, jer uzeti zajedno mogu smanjiti apsorpciju cinka, gvožđa i kalcijuma, ali sigurno i drugih, kao što su magnezijum ili selen.

Danas se smatra da je korišćenje vlakana nužnost i obaveza u cilju prevencije velikog broja bolesti. Dodatni unos vlakana je potrebno da uzimaju, kako stariji, tako i deca, jer se smernice za dnevnu potrebu potkrepljene sve većim brojem studija, povećavaju kontinuirano.

Dr Jelena Nela Solar,

Solar Medical Center