Karakteristike sistema za varenje hrane kod dece i dojenje
Sistem organa za varenje ima vitalnu funkciju u tome kako telo obrađuje hranu koju jedemo. Mnogo faktora utiče kako naše telo prihvata, obrađuje i koristi hranljive materije. Od pljuvačke i žvakanja u ustima, preko želuca i creva, svaki element ima svoju funkciju.
Najdrastičniji razvoj digestivnog sistema se dešava unutar majčine utrobe i u trenutku rođenja ostaje relativno nezreo. Svi delovi sistema za varenje su prilagođeni za ishranu majčinim mlekom. Usta deteta do 1. godine su mala, relativno dugog jezika i spuštenog svoda nepca. Debeljuškasti obrazi i mesnate desni je prilagođeno funkciji sisanja. U prva tri meseca lučenje pljuvačke je zanemarljivo pod njenim uticajem počinje varenje ugljenih hidrata i kazeinska koagulacija majčinog mleka. Jednjak je značajno duži (oko 10 cm) u odnosu na telo novorođenčeta nego kod odraslih, kada dostiže 25 cm. Želudac je manji, a tek između 7 do 11 godine života dostiže kapacitet od 1020 ml, kao kod odraslih. Motorna funkcija je takođe nestabilna sa periodima jačeg intenziteta i pauza. Kada se uvodi mešovita ishrana, pokreti – motilitet creva je različitog intenziteta i trajanja i može doći do poremećaja crevne peristaltike. Kiselost i enzimska aktivnost želudačnih žlezda je mala i samo 1/3 masti je hidrolizovana pod delovanjem želudačne lipaze. U želucu, delimična hidroliza proteina vrši se na osnovu aktivnosti himozina i gastrina i tu se apsorbuje mala količina soli, vode i šećera. Histološka različitost želuca traje sve do druge godine života.
Pankeas, gušterača, dostiže svoju punu veličinu sa pet godina starosti deteta. Glavni elementi pankreasnog soka su tripsin, himotripsin, amilaza, lipaza, fosfolipaza i inkretorni insulin. Pankreas svojim egzokrinim delom izlučuje enzime za varenje hrane u tanko crevo, a svojim endokrinim delom insulin i glukagon hormone bitne za glukoregulaciju i metabolički efekat namirnica.
Jetra novorođenčeta je velika i zauzima oko 4,5% telesne mase deteta. Dobro je prokrvljena, ne tako dobro razvijena po segmentima i funkcionalno je nezrela. Detoksikaciona uloga je još uvek nedovoljna.
Žučni putevi su formirani, ali žuč je oskudna i sadrži malo žučnih kiselina (ovo ponekad dovodi do masnih stolica kod beba), mnogo vode, sekreta i pigmenata. Sve ovo stimuliše pankreas i pojačava rad creva.
Creva deteta imaju ulogu varenja, transporta i apsorpcije namirnica. Crevni sokovi su manje aktivni u odnosu na odrasle i imaju slabo kiselu ili neutralnu reakciju pre nego alkalnu.
Dakle, do šest meseci idealna hrana je majčino mleko. Dojenje i majčino mleko je savršene kompatibilnosti sa slabije razvijenim organima za varenje beba, snažno stimuliše imunitet, prenosom antitela sa majke na dete, takođe je jednostavnije, bezbednije i u krajnjoj liniji jeftinije. Ne postoji niti jedna kontraindikacija za dojenje i u drugoj godini života. Nakon šestog meseca povećava se potreba za većom količinom nutrijenata neophodnih za pravilan razvoj i sazrevanje organskih sistema pa je nužno sprovoditi tzv. mešovitu ishranu. Postepeno i polako dodaju se grupe namirnica koje svojim nutritivnim sastavom pogoduju organima za varenje, a obezbeđuju sve neophodno za rast i razvoj. Lekar pedijatar ili pedijatrijska sestra upoznaju svakog roditelja sa pravilima mešovite ishrane, izbora namirnica i pripreme obroka.
Poremećaj bilo kojeg segmenta sistema za varenje dovodi do raznih tegoba od kojih su najčešći: poremećaj apetita, muka, povraćanje, bol u stomaku, nadimanje, gasovi, proliv (akutna dijareja je preko tri stolice koja traje do 14 dana, uporna ili perzistentna traje preko 14 dana; bebe samo na majčinoj ishrani često imaju meku stolicu – ovo nije dijareja) ili tvrda ili nedovoljno učestala stolica.
Sve ovo na najkraći način objašnjava koliko je važno pažljivo koncipirati dečju ishranu i prilagodivši je zrelosti organa za varenje.
Još jedan momenat je od velikog značaja, a to je nepovoljan balans mikrobiotskih sojeva u digestivnom sistemu. Ovo može otvoriti ulazna vrata za širok spektar patoloških stanja na prvom mestu infekcije, ali i svih ostalih bolesti. Veoma je korisno dodavati probiotske kulture koje se danas smatraju bitnim imuno stimulatorima, kao i efikasnom prevencijom od infekcija. Posebni preparati za decu do godinu dana uglavnom sadrže probiotske sojeve i omega 3 masne kiseline nužne za pomoć u jačanju odbrambenih funkcija, kao i pravilnom sazrevanju i razvoju zdravog deteta koje će imati bezbrižnije detinjstvo.
Dr Jelena Nela Solar – specijalista pedijatrije, dijetoterapeut
KONTAKTIRAJTE NAS
Jurija Gagarina 20LJ, A Blok,
11070 Novi Beograd
Pon – Pet | 07:30 – 21:00 |
Subota | 08:30 – 19:00 |
Nedelja | Ne radimo |
LOKACIJA