Fasting – da li je dobar za zdravlje?

Fasting je preporuka koja se nalazi kao jedan od dana, tzv. „beli dan“ u programu Solar 511. Razlog da se ovaj režim ishrane sprovodi samo jedan dan u nedelji je preventiva. Neunošenjem nutritivnih makro i mikro elemenata u trajanju od 16 sati dovodi do nemogućnosti razmnožavanja i života ćelija koje zahtevaju veću količinu energije, kao što su maligne ćelije.

Autofagija koja podrazumeva 8:16 satni režim je veoma popularna poslednjih godina i veliki broj ljudi je počeo da primenjuje ovu nutritivnu preporuku u cilju smanjenja telesne masnoće. Nažalost, bez konsultacije sa lekarom, dijetetičarom ili nuticionistom rezultati ne moraju biti u potpunosti valjani. Kada se analizira struktura tela (Body Galaxy vaga) često se primećuje izvestan gubitak muskulature koji ima posledicu smanjenje metaboličkog sagorevanja i efekta na telesnu masu u vidu porasta procenta masnog tkiva. Takođe se savetuje da se nakon perioda fastinga ne bi trebalo vraćati starim, lošim navikama, jer se gotovo sigurno javlja tzv. „jo-jo“efekat.

Postoje i preporuke za fasting koje traju i duže od 16h koje imaju svoje pozitivne, ali i mnoštvo negativnih efekata. Kako su našem telu da bi ostalo zdravo, neophodni vitamini, minerali, kao i ostali nutrijenti iz hrane, dugoročni fasting može za posledicu imati umor, vrtoglavicu, zatvor, dehidrataciju, kao i nesposobnost tolerisanja, tj.podnošenja hladnoće.

Fasting svaki drugi dan može imati isti efekat na smanjenje telesne mase kao i primena tradicionalnih dijetetskih režima.

Fasting je koristan i u terapiji insulinske rezistencije.

Pored nešto manjeg unosa kalorija povremeni fasting utiče na bolju kontrolu šećera u krvi i potenciranja sagorevanja masnoća. Takođe će se smanjiti produkcija i izlučivanje insulina, a poboljšati osetljivost insulinskih receptora što dalje uslovljava značajno bolju stabilizaciju nivoa glukoze sa smanjenjem naglih skokova i padova šećera u krvi.

Antiinflamatorni efekat je izuzetno važan jer većina bolesti ima povećanje broja zapaljenskih ćelija. U ovu grupu bolesti spadaju dijabetes, srčane bolesti, kao i artritis. Pokazalo se da fasting od 12 sati u trajanju od mesec dana može značajno smanjiti nivo inflamatornih markera. Za sad su studije na miševima pokazale pozitivne rezultate gladovanja u cilju očuvanja moždanog tkiva. Ovaj efekat se takođe povezuje sa antiinflamatornim delovanjem.

Efekat na lipidni profil

Fasting svaki drugi dan se još 2010. godine u jednoj manjoj studiji pokazao kao efikasan u smanjenu holesterola i triglicerida za 25 do 32%, a da osobe koje primenjuju ovaj način ishrane u dužem periodu imaju značajno manji rizik od srčane slabosti za 70% u odnosu na drugu grupu koja nikad nije gladovala.

Antidepresivni efekat fastinga

Fasting može pomoći kod depresivnih stanja tako što poboljšava dostupnost serotonina i ostalih nedogenih opioida ka mozgu. 2008. godine je objavljena studija koja je pokazala da smanjenje kalorijskog unosa za 25% na dnevnom nivou smanjuje depresivne simptome za 6 meseci i to bez neželjenih dejstava.

Gore smo pisali o efektu na maligne ćelije u cilju prevencije, no i kod dijagnostikovanih maligniteta i hemioterapija uz primenu fastinga pokazuje snažnije antimaligno delovanje.

Najvažniji efekat fastinga je antiaging, jer je produženje kvalitetnog načina života zlatni gral medicine.

Po programu Solar 511 primenite autofagiju jednom nedeljno, a ukoliko želite da vam fasting bude način ishrane obratite se lekaru za savet u SMC-u, a mi ćemo pomoći da izbegnete sve neželjene efekte prateći promenu vaše telesne strukture na najpreciznijem analizatoru telesne strukture koji će pokazati da li ste na pravom putu zdravog života.

Dr Jelena Nela Solar

Vaš, Solar Medical Center.