Gladni i mudri, može li istovremeno?

Može li gladovanje da poveća moždanu aktivnost?

Hormon gladi – Grelin koji stimuliše apetit, može da potencira rast novih moždanih ćelija i da ih štiti od efekata starenja. Ovo može biti objašnjenje na izjavu ljudi koji poste ili povremeno gladuju, da se tada osećaju mentalno jačim.

Kada je Grelin prvi put otkriven postao je poznat kao hormon gladi. U velikoj meri se proizvodi kada želudac počinje da se prazni. Njegova koncentracija u krvi raste kada nekoliko sati ne unosimo namirnice.

Grelin predominantno proizvodi želudac, ali je široko rasprostranjen u mnogim drugim organima kao što je hipotalamus i hipofiza (dve žlezde kao regulatori gotovo svih drugih žlezda i organskih sistema), tankom i debelom crevu, placenti, pankreasu, bubrezima, testisima, jajnicima i limfocitima. Njegovo prisustvo registrovano je i u pojedinim vrstama tumora.

Grelin utiče na regulaciju unosa hrane i energetskog balansa kao i na metabolizam masti tj. lipida i šećera. Postoje studije, u laboratorijskim uslovima i sprovedene na životinjama, koje su pokazale da postoji niz pozitivnih efekata Grelina na srce i krvne sudove, efekata protiv zapaljenja i dr.

Pojedine studije su pokazale snižen nivo Grelina kod gojaznih i kod osoba sa metaboličkim sindromom. Nivoi cirkulišućeg Grelina se povećavaju kada ove osobe smanjuju povećanu telesnu masu.

Postoje studije na životinjama koje su potvrdile da grelin utiče na sposobnost učenja. Životinje koje su bile podvrgnute redukciji kalorijskog unosa imale su bolje mentalne sposobnosti, a Grelin može biti razlog tome. Grelin ubrizgan injekcijom kod miševa poboljšava kapacitet učenja i testova pamćenja, povećanjem broja neuronskih veza u mozgu.

Jeffrey Davies sa Swansea University u Velikoj Britaniji i njegov tim, su dokazali da Grelin stimuliše umnožavanje moždanih ćelija (neurogeneza). Neurogeneza se dešava nakon ubrizgavanja hormona u ćelije mozga miševa u laboratorijskim uslovima In Vitro.

Nova memorija

„Ukoliko je rezultat isti kod životinja, ovo može biti objašnjenje kako Grelin utiče na poboljšanje memorije” – izjavio je Davies, čiji je rad prikazan na British Neuroscience Association konferenciji.

Smatra se da mlade moždane ćelije imaju sposobnost poboljšane sposobnosti formiranja svežih sećanja. Mlade, nove ćelije je lakše aktivirati u novim uslovima. „Ove neurone je lakše podstaći od starijih neurona da odigraju ulogu u stvaranju novog pamćenja” – kaže Davies.

Postoji još toga: Dijeta sa smanjenim kalorijskim unosom produžava život – kod majmuna za više godina

Ova studija posvećena ulozi Grelina takođe je implicirala mogućnost i uloge u tretmanu neurodegenerativnih bolesti kao što je Parkinsonova bolest, koju uslovljava gubitak pojedinih moždanih ćelija. Prethodna ispitivanja koja je radio tim Jeffrey Davisa dokazao je da Grelin može zaštititi životinje od razvoja određene forme Parkinsonove bolesti u In Vitro uslovima.

Koleginica Jeffrey Davisa, Amanda Hornsby, u studiji sprovedenoj nad 28 dobrovoljaca sa dijagnozom Parkinsonove demencije – kognitivne nesposobnosti uzrokovane Parkinsonom bolešću, pronašla je da imaju niže nivoe Grelina u krvi od zdravih volontera.

„Ovo sugeriše da bi Grelin ili slična supstanca, koja deluje na isti način, mogao da se upotrebi kao pomoć kod Parkinsonove demencije” – kaže Hornsby.

Povremeno gladovanje ili isprekidan post – Intermittent fasting

Osobe koje se podvrgnu permanentnoj dijeti sa 25% manjim unosom kalorija od uobičajenih preporuka, primećuju i druge efekte kao što je bolja kontrola šećera u krvi.

Pojedinci koji su bili na ovakvom režimu izjavljuju da im je poboljšana sposobnost učenja, mada je ovo kontroverzno jer pojedine studije govore da može doći i do pogoršanja mentalnih sposobnosti.

U pokušaju da se olakša ovaj strogi režim, a da se omogući manifestacija zdravstvenih koristi gladovanja, postoje varijante povremenog posta – kao što je 5 – 2 dijeta. Ovo znači da se normalno jede 5 dana, dok se 2 dana unosi 500 kalorija na dan, u kojima se podigne nivo grelina.

Nicolas Kunath sa Technical University of Munich, naglašava da nove moždane ćelije traže više vremena da počnu aktivnost, od nekoliko dana do nekoliko nedelja. Ovo sugeriše da osobe koje pribegavaju gladovanju, ne mogu očekivati brzi efekat na moždanu energiju i aktivnost na ovaj način.

Savremeni čovek u proseku unosi više hrane nego što je potrebno.

Povremeno smanjenje unosa svih vrsta namirnica je preporučljivo. Odmorićemo preopterećen sistem organa za varenje i jetru. Uvođenje režima u kome se 1 ili 2 dana nedeljno jede samo povrće, pomoći će telu da se oslobodi od nagomilanih toksina, omogućiće da dobre bakterije u našem telu nadvladaju stalno prisutne (saprofitne) patogene mikroorganizme i tako obezbedi potentan i efikasan imuni sistem.

Dr Jelena Nela Solar

Vaš, Solar Medical Center.